Ej,da mi je...

Ej,da mi je...
Da osetim slobodu i prostranstvo daljina.
Ej,da mi je...
Lulu u usta da stavim,
opori ukus duvana na jeziku da osetim.
Na tom jeziku koji zapalaca
uvek kad treba.
Nisam ga ukrotila,
a ,ko bi i mogao ukrotiti njega.
Ej,da mi je...
Da su svi kao ja.
Nemam kulturu,ni manire,
ne poštujem pravila,
ne spuštam pogled ponizno,
ne klanjam se ,ne kevćem .
Prezirem sujetne i ne vidim zlobne,
nema ih,ne postoje za mene.
Ja po naški opsujem,
udarim šakom o sto,
na taj isti sto se popnem ,
haljinu zadignem,
gola bedra pokažem,
u transu zaigram,
nogom jako lupim,
sve bokale prevrnem i grudi isprsim.
Vatru i žudnju u očima raspalim,
svojim trbuhom sve raspomamim
a onda...
Pred njim stanem,
pa se poklonim,
cigansku dušu primirim,
prostakušu oteram
i kraj njega se smirim...
Ej,da mi je...
Da naučim tako mirna da živim.