Ljudima...

Gledam vas,gospodo,
dok hodam kroz ovaj vašar taštine
i posmatram vaša tela izložena
i vašeg uma dela
budzašto ponuđena,
pa bih da vas pitam
jesmo li šuplje tikve,
pa se naše seme,
po jalovoj zemlji prosipa
i trune ,ukleto,
bez šanse da svoje plodove rađa.
  
Pitam vas kome ste se to priklonili,
pa ste svoje sve sveto zaboravili
i blago svoje duše poklonili
nedostojnim dušama,
gluvim saborcima.

Bacali ste bisere pred svinje.
Dobro ste ih uhranili.
Šta ste spremni još uraditi
da vaši plodovi
ne ostanu gnjili,truli?
Da li ste spremni sujete ubiti
zarad šanse da opet budete
jednostavno,prosto ,ljudi?