Jutarnja molitva

Otvorim oči a pomešaju se boje,
plava i siva i crna...Tek crvena,o da.
Zagrlim jastuk sa otiskom tvoje glave,
ušuškam se ispod jorgana...

Jutro je u belo obojeno,
van našeg carstva je zima.
Stisni se uz mene,ugrej mi promrzla stopala,
poljubi mi oči,u ime svih odsanjanih svitanja.

Jutarnju molitvu šapućem,hvatam zaostale vile noći,
za naš  krevet ih vezujem,kradem im moći.
Kao figurice od porcelana,ređam po vitrini sećanja,
sakupljam kao opsednuti kolekcionar,svoje snove.

Vilinskim jezikom mantre izgovaram,
imuna na sve zore koje se zarude.
I nema nam druge,nema buđenja,
naš san se nastavlja i kad osvane