Jeste,dobar je ovo život.
Neću da ga kudim i ogovaram.
Nad glavom žuti noćurci,
zvezde i drveće pod nogama.
I...ranjavano je srce i kidana duša
al' ipak...da nije rana koje ne prolaze,
da li bi smo voleli sebe i poštovali
sve naše pobede i poraze.
Jeste,dobar je ovaj moj životić,
jednog mi dana pokloni balon u obliku srca
a već sledećeg ,u taj balon ,zabije nožić...
No dobro...
Nadimaju mi se grudi,
shvatim da dišem
tek kada ostanem bez vazduha,
kada me strefi neka pesma,
poznata a tek napisana...
Kad prepoznam svoj lik u nečijim tužim očima
i dve pahulje ,k'o dve zvezde u njima.
A zima je...Još jedna zima,
ne smem ni reći koja mi je po redu.
Zemlja pravi još jedan krug oko Sunca i svoje ose,
oblaci se namaknu na moje nebo pa odu,nestanu,
vetrovi ih odnose i donose...
I proleće će,pa leto...I Sunce.
Sve već viđeno.
I moj život...Čudo neviđeno!
Нема коментара:
Постави коментар
Copyright ©2010/2011 by Marija Mihajlović Davidović-zabranjeno korištenje objavljenih radova bez pristanka autora-