Mirno spavaj, Marija!

Gde se uspavala Marija?

Na kom je jastuku

spustila ludu glavu,

sklopila oči i usnula umorna?



Da li je sanjala sunčana jutra

spokojna svitanja,

noći bez milion postavljenih pitanja,

bez 'Zašto?' i bez 'Kada'

i bez 'Da li nekada...'?



Na kom je proplanku pronašla

krevet dovoljno mek i udoban?

Gde se smirila i opustila,

gde je umornu dušu ispustila?



Koji je kamen spomenik,

koji je stih njen epitaf?

I šta bi se o njoj moglo reći

osim 'Živela je negde ...nekada...'?



Šta je u amanet ostavila?

Po čemu će je pamtiti

osim po rečima koje je

u večnost uklesala?



Otišla je bez 'Zbogom'

i bez 'Do viđenja'.

Izbegla je, pametnica, sva poniženja,

jer je shvatila da su i za emocije

počela sezonska sniženja.