Naći ću i ja kad tad svoje proleće

Mogla sam zastati

da sam znala kad treba,

kad bi zidovi bili učitelji

koje sam glavom udarala,

kad bi greške bile učiteljice

koje sam stalno

iznova i iznova ignorisala,

jer ko sam ja,

tek još jedna luda,

koja veruje u čuda,

koja još uvek misli da je

dovoljno raširiti ruke

i leteti,leteti,

koja još uvek miriše cveće

a ne zna razliku

između veštačkog i prirodnog,

koja voli svim čulima

i uživa u lepom.

Mogla sam zastati i razmisliti

ali ko sam ja da znam

kada treba stati

jer ova luda glava

još veruje u 'bolje sutra''

pa makar nikada ne svanulo,

koja se ne uči na svojim greškama

a savete deli grešnima.

I ja ću jednom stati

kao što ćemo svi jednom,

a do tada...

Ko zna?

Još ima neistraženih daljina,

još ima dana i godina,

život je predamnom,

naučiću i ja,

jednom,nekada.