Nisam ti ja bilo ko

Nisam ti ja bilo ko.

Ovo zeleno oko

još je dom zvezdama,

ove ruke još grle

oblake k'o jastuke,

ove noge još nose

čizme od sedam milja,

ova je duša uvek

Ruža Vatrova bila.



Nisam ti ja bilo ko.

Ja sam ona što leti visoko,

sa pticama ti dom,

u najvišim

krošnjama drveća, pravi.

Još u ovim grudima

biju damari,

svi ludi snovi su

još u ovoj ludoj glavi.



Nisam ti ja bilo ko.

Ja sam ona što

sa osmehom pozdravlja

svaki dan novi,

ja sam ona što se

pred ikonom

Jovana Krstitelja moli,

ja sam ona koja veruje

da su svi ljudi dobri,

ja sam ona koja se ne predaje,

ja sam ona koja te voli.