Trk u krevet,glavo luda.
Na jastuk glavu spusti.
Oteraj te ružičaste bubice.
Osedlaj oblake.Zaviri u snove.
To što sanjaš mnoge su
pre tebe sanjale i
ostvarenje svojih ludih snova,
čvrsto stežući oči,
kroz carstvo želja ganjale.
Manite me svojih izgovora,
moje umorne oči.
Ni prve niste,
koje ste u mraku,
pokrivene preko glave,
tražile izlaz iz tame.
Niste ni poslednje koje su videle
najcrnje dane i najsvetlije noći.
O,uspavaj se,već jednom,
budalo glupa.
To,u grudima,
tvoj sat života melodiju stvara.
Slušaj uspavanku
tih ritmičkih udaraca.
I taj sat će jednom stati,
izdaće te ta tvoja ludica.
Osluškuj ga sad,dok još lupa.
Odigraj valcer u snovima.
Svi ćemo jednom doći
do kraja puta.
Spavaj ludice.
Tvoje srce još uvek lupa.
Нема коментара:
Постави коментар
Copyright ©2010/2011 by Marija Mihajlović Davidović-zabranjeno korištenje objavljenih radova bez pristanka autora-