Nacrtala sam svoje srce
sa svim komorama i pretkomorama,
savršeno srce,zdravo
i nenačeto patnjama.
Dozvolila mu da kuca,čula taj ton,
ujednačen,ritmičan,
ton afričkih bubnjeva
tam tam tanam tam tam.
Sakrila sam ga rukama,
zaklonila od pogleda,
šaputala mu,tepala,
u njegovu zaštitu, ponosna ,stala.
U boju ljubavi ga obojila,
potrebnu dozu adrenalina mu ubrizgala,
lepim sećanjima ga obavila,
savršen poklon osmislila.
Na dlanu,srce,tebi poklonila.
Svoju dragocenost tebi prepustila.
Ne gledaj mom poklonu u zube.
Neće te ujesti,jer zuba nema.
Нема коментара:
Постави коментар
Copyright ©2010/2011 by Marija Mihajlović Davidović-zabranjeno korištenje objavljenih radova bez pristanka autora-