Shvatila sam,majko,
koliko je duga noć
kada su nam neizvesna svitanja.
Shvatila sam da postoji
samo jedan odgovor
na milion različitih pitanja.
Sada znam i ja
koliko je teško braniti
slabim rukama
naš porod
od ovog sveta zlog.
Shvatila sam,majko,
žena može imati samo
jednog prijatelja,
iskrenog,pravog.
Uzdahom obavijaš
svu svoju tugu,
pogledom pratiš šarenu dugu,
kao čuvar gnezda
ponosna stojiš
ni jedne se opasnosti ne bojiš.
Sile zla šalju ti
svakoga dana orkane bola,
trpiš i ono što bi slomilo
i najjače.
Umiljavaš se voljenima,
služiš ih i dvoriš,
braniš ih kao mačka svoje mače.
Odmor ti treba,majko,
odmor od briga,od tmurnih dana.
Glavobolje su posledica
skrivenih rana.
Zato tebi,majko,
posvećujem ovu pesmu.
Tebi,jer ja nikada
tako jaka biti neću.
Tebi koja voliš,
tebi kojoj se divim,
tebi koja ćeš večno da živiš,
tebi koja se za mene moliš,
tebi zbog koje i ja
srećna živim.
Нема коментара:
Постави коментар
Copyright ©2010/2011 by Marija Mihajlović Davidović-zabranjeno korištenje objavljenih radova bez pristanka autora-