Na mojoj duši tetovaža.
K'o u stenu
ugravirana dva lika.
Jedan nasmejan,drugi tužan.
K'o u lutkarskom pozorištu,
tuđom rukom vođena,
moja dva lika
u večitom sukobu spojena.
Dobiju bitku pa je izgube.
Objave primirje.
Zalepršaju bele zastave
a onda na kvarno,
jedno drugo sapletu.
Umotaju se jedno drugom oko nogu.
Zabrane kretanje.
Vežu jedno drugom ruke.
U večitom zagrljaju,
životom zavađeni hode.
Večite ratove vode.
Sudbinom spojeni,
krvlju povezani.
Na istom tlu odrasli.
Za iste se granice borili.
Istom cilju težili.
A stalno jedan od drugog bežali.
Moja dva lika,ukleta.
Нема коментара:
Постави коментар
Copyright ©2010/2011 by Marija Mihajlović Davidović-zabranjeno korištenje objavljenih radova bez pristanka autora-