Posvađale smo se.
Ona i ja.
Ona:romantična pesnikinja,
zaljubljena u reči,posmatrač ljudskih lica.
Izgubljena u svojim snovima,
nepopravljiva sanjalica.
Ja:realna,surova,
od života umorna.
Večiti borac,spremna za laktanja.
Ponekad tvrdoglava,često lajava.
Posvađale smo.
Ona i ja.
Ja bih da ubijem tu pesnikinju u sebi.
Izvršila bih,mirne duše,eutanaziju.
Pomogla bih joj da se ne muči
u ovom surovom vremenu,u ovom gmazu.
Ona bi da me obrlati.
Stalno me prati.
Šapuće,miluje,baca mi mađije,
mrmlja molitve,smišlja rime.
Nervira me.Zadavila bih je.
Misli da može da govori u moje ime.
Nervira me taj nepopravljivi romantik.
Ne mogu ni da vidim njen nasmešen lik.
E,baš je mrzim.
Tu pesnikinju,što u ''lepše sutra' veruje.
Što svojim rečima,svojim oružjem,
pokušava da svet promeni na bolje.
Ubila bih pesnikinju u sebi.
Ali ne smem.
Bojim se da neću znati
da,bez nje,ja pišem pesme.
Нема коментара:
Постави коментар
Copyright ©2010/2011 by Marija Mihajlović Davidović-zabranjeno korištenje objavljenih radova bez pristanka autora-