Zaboravi da si prošao kraj mene
i da si se zamnom okrenuo.
Zaboravi zvezde u mojim očima
i moj dodir tebi tako poznat.
Zaboravi moj korak
koji si ,nepogrešivo,prepoznao
svaki put kada sam ti se prikradala.
Zaboravi da sam bila čovek
među ženama,
koje su ti se nudile,sebe ti poklanjale,
sve svoje davale.
Zaboraviće me tvoje ruke,
mnogo brže nego što si to
i očekivao.
Zaboraviće me tvoje sećanje,
obolećeš od privremene amnezije.
Postaćeš senilan u svojim
najboljim godinama.
Dementan.
Nesvestan obrisa mog tela.
Postaćeš slep kod očiju,
nećeš videti onu auru
koja se,u crveno obojena,
oko mene stvarala,
svaki put kada sam kraj tebe bila.
Zaboraviću i ja sebe.
Moj um će odbrambeni mehanizam
zaborava stvoriti.
Sve ću u crno obojiti.Prefarbati.
Sve će u nepovrat nestati
kada ja, zaboravljena,
za tebe postanem
ona koja nije ni postojala.
Нема коментара:
Постави коментар
Copyright ©2010/2011 by Marija Mihajlović Davidović-zabranjeno korištenje objavljenih radova bez pristanka autora-