Samo po sebi se nameće pitanje:
kuda nas vode putevi sudbine?
Da li se istom Bogu
molimo u svitanje,
zašto se odlučujemo za skitanje?
Koji nam to Đavo ne da mira,
pa nas mami na greh,
na noći pune nemira?
Kome stari svirac ,na nebeskom tronu,
na violini gudi i svira,
može li čovek svoju sudbinu da bira?
Jesmo li ,zaista, sami tvorci svoje sreće
i imali ,od te zablude, veće?
I u crkvi,dok palimo sveće,
da li se molimo za javu il' za san?
Jesmo li srećniji dok sviće dan
ili dok se u sumrak
spremamo za miran počinak?
Recite mi,ima li odgovora
na ova moja pitanja
ili će proći još mnoga leta
dok ne otkrijemo sudbinu sveta?
Нема коментара:
Постави коментар
Copyright ©2010/2011 by Marija Mihajlović Davidović-zabranjeno korištenje objavljenih radova bez pristanka autora-