Umetnost rastanka

Milion sam reči ispisala

a uvek mi je falila ona,jedna,posebna,

da opišem ljubav.

U milion boja i nijansi

sam svoj svet bojila

a jedna boja se ,sama,zauvek utisnula

u moju sliku života,

boja koju nikada nisam ni volela

a ipak sam se iza nje krila,

svaki put kada sam tužna bila.

Crna mi je sliku sveta obojila.

Sa milion nota sam odsvirala

svoje korake po kaldrmi života,

u ritmu najlepše muzike

sam koračala,poigravala,

na sred trgova ljubavi plesala

a ipak,uvek mi je nedostajala

ona jedna savršena nota

da bih svoja osećanja opevala,

odsvirala.

Svoje sam dane ,sama,režirala,

scenarije za svoj život ,

sama pisala

a opet,jedna scena,

tragikomična,naučno- fantastična,

stravom i užasom obavijena,

ostala mi je ,u pamćenje,urezana.

Da me podseća,

da ne postoji savršena reč

da objasni ljubav,

da ne postoji boja

da oboji tugu,

da ne postoji nota

da predstavi zvuk jecaja,

niti film koji bi

nas naučio

kako da preživimo rastanak.