Osmehom zaseni sunce

 Ko te je  rastužio, moja dvorska ludo?
Ko te sa smehom razdružio
i zelenilo očiju obojio tugom?
Kaži kralju svome,ko se usudio da ti dirne u snove?

Ko ti je kao jednim potezom gumice
obrisao osmeh i nagrdio ti lice?
Kaži mi,kaži tvom kralju,
kome da naredim da odseku glavu?

Ko te je to rasplakao,vilo moja,moja kraljice?
Ko ti je na lice stavio tu grimasu ?
Kome da iskopam oči?Kome da polomim vilice?
Ko to tvoju dušu smrvi i poput pepela rasu?

Nasmej se jednom svome kralju,svom večitom slugi.
Kad si ti tužna tužni su i drugi.Ljubavi moja,nasmej se!
Osmehom zaseni sunce,neka se postide Rajske ptice.
Hajde,ljubavi.Osmeh na lice.