Sasvim običan dan

Žaliću se na hormone,pms,

trenutnu neuračunljivost,

potisnut bes,stres,

loš dan,mesec i godinu.

Reći ću ti da sam jutros

jedva sredila frizuru,

vlažno vreme i kosa mi podivlja,

ne znam zašto.

Objasniću ti zašto su

privlačnije žene sa manjim grudima.

Preneću ti najnovije vesti,

pročitaću ti crnu hroniku,

zajedno ćemo otpratiti

najnovija istraživanja

i ankete o nekim

nebitnim stvarima

i konstatovati da niko ne govori

o onom što svakoga zanima.

Hoće li poskupeti struja,

koliko je gladne dece u svetu,

koliko je zlostavljanih žena,

koliko nasilja u školama.

Ležeći u zajedničkom krevetu,

odmah posle tuširanja,

spremajući se za počinak,

dogovorićemo se oko toga

ko će ujutru otići po hleb,

ko će odvesti decu do vrtića

i šta ćemo imati sutra za ručak.

Žaliću se na bolove u kičmi

od dugog stajanja,

dugo ću se vrteti po krevetu,

stalno te gurkajući nogama.

Dugo u noć ću uzdisati,

osluškujući tvoj ritam srca,

Pokušaću da uhvatim niti

i shvatim kako da preživim

do svanuća i kako ću ti,

na najbezbolniji način saopštiti

da mi je zafalilo

malo ludiranja i bezbrižnih buđenja

a da ,pri tome,ne vidim

tvoje poglede pune čuđenja.

A sutra...sutra je novi dan.