понедељак, 16. јануар 2012.

Prijatelju ,autor Marija Mihajlović Davidović

Evo ti ruka,prijatelju.
Ustani pa makar ja pala.
Evo ti poslednje pare iz mog džepa.
Kupi i ne pričaj nikom da sam ti dala.
Ne pitaj me hoću li pomoći,
samo mi ispričaj šta te muči.
Saslušaću te, zato sam tu,
da zajedno stanemo na kraj tvojoj muci.
Hoću li sutra biti tu za tebe?
Ne znam i nemoj me pitati.
Ako budem živa, ako budem zdrava,
poleteću i uz tebe stati.
Pitaš me kako da mi zahvališ.
Ne zahvaljuj i ne pitaj više.
Ne tražim zahvalnost ni protivuslugu.
Tražim samo da vičeš na mene kad posustanem
i kad ne želim dalje.
Želim da me guraš,
kad mi olovne noge ostanu bez snage.
I lupi mi šamar
onaj najjači,
kad počnem da kukam nad životom
i kad počnem da žalim sebe.
Pokaži mi prstom ono što imam,
pokaži mi one koji to nemaju.
Ne tražim ništa,
samo me podseti da dišem
i podseti me da ima i onih
koji ne dišu više.

Copyright ©2010 by Marija Mihajlović Davidović
-zabranjeno korištenje objavljenih radova bez pristanka autora-

1 коментар:

  1. Hello Marija! My first visit, will visit you again. Seriously, I thoroughly enjoyed your posts. Congrats for your work. If you wish to follow back that would be great I'm at http://nelsonsouzza.blogspot.com
    Thanks for sharing!

    ОдговориИзбриши

Copyright ©2010/2011 by Marija Mihajlović Davidović-zabranjeno korištenje objavljenih radova bez pristanka autora-