i kako je za mene pametno
da prodam dušu da bih zaradila,
sestro moja,
sestro po peru.
Posvađala sam se ja sa svim brkatim generalima
i podgojenim političarima,
koji bi da mi iz usta otmu poslednje parče hleba.
Ne klanjam se vođama,sestro moja
ma kako mi život zavisio od toga.
Ne pljujem ničijeg Boga,imam jednog svog i previše mi je.
Taj tron na kojem oni sede
mnogo je ispod mog nivoa.
Oni bi da me gledaju sa visine
a ja pljujem na njihove ere vladanja.
Ničija nije do zore gorela,sestro moja.
Ja sam promrzle prste ugrejala
i tim istim prstima pero dohvatila
i u srce ga zabola
pa krvlju svaku pesmu napisala.
Neće me naterati da istom tom krvlju
potpišem đavolji ugovor,
neću dušu da prodam.
Makar ostala Niko,makar budzašto
sebe poklanjala drugima,
ja ću iskrenošću da se borim protiv laži,
ja ću čoveštvom da se borim protiv nečoveštva,
bogatima ću i poslednji svoj,krvavo zarađeni dinar dati
i onu poslednju koricu hleba,da se zasite,nezasiti,
sestro moja.
Davno sam ja doktorirala,ma i magistar postala.
Diplomu imam ,za one sumnjičave,
da im pokažem da sam doktor za čitanje snobova.
I ova pesma što mi viri iz džepa
je samo jedna u nizu pesama svađalačkih,
pa ko pročita shvatiće da sam daleko
od onih konkubina napirlitanih
što bi da se prodaju za par lažnih osmeha
i noge da rašire zarad dobrog marketinga.
I znaš šta,sestro moja,sestro po peru,
odavno ja znam
da su neki ljudi spremni prodati svoj obraz
za šaku šugavih dinara.
Nema poštovanja,nema pristojnosti.
Samo daj,grabi,otimaj,
Bože mi oprosti.
