недеља, 24. јул 2011.

Poruka ili oporuka

Iznova i iznova iščitavam
te nerazumljive znakove
koji mi se rugaju sa požutelih listova
i uporno nastojim da proniknem u smisao,
da shvatim i uhvatim misao
... koja je pokrenula čitavu lavinu
pa se ti čudni znaci ka meni kotrljaju
i osećam,zatrpaće me,
pod njima nestaću
ako ne shvatim poruku.

A ko će znati
kakva se tuga razliva
i iz kakvog je to pera potekla
reka mastila,
čija je to drhtava ruka ispisala
tu životnu mudrost skrivanu
od ljudskih očiju vekovima.

I naprežem se da čujem vrisak nečujan,
prekriven velovima od dvosmislenih objašnjenja
a nema čoveka koji je
svoju dušu predamnom prosuo
u bednom pokušaju da ja,
tek umorna žena,
shvatim smisao.

I čemu skrivanje vapaja duše,
mi nismo ratnici da kopamo rovove
kako bi smo sačuvali žive glave na ramenima,
dok po nama udaraju munje božijega gneva.

Pogled i lik čoveka
koji kleči na kolenima,
u molitvi upućenoj onom ko
na nebeskom tronu spava,
iskrsnu mi pred očima.
Čemu se moli pastiru ta ovca izgubljena?
Ima li svrhe moliti se bogovima?



2 коментара:

  1. "čija je to drhtava ruka ispisala
    tu životnu mudrost skrivanu
    od ljudskih očiju vekovima."


    :)))) ti si sve rekla, ja da išta kažem suvišno bi bilo, lijep pozdrav

    S poštovanjem HP

    ОдговориИзбриши

Copyright ©2010/2011 by Marija Mihajlović Davidović-zabranjeno korištenje objavljenih radova bez pristanka autora-