Poslednja predstava jednog pajaca

"Laku noć, dame i gospodo.Evo i ova predstava je završena.
Bilo nam je zadovoljstvo glupirati se za vas sve ove godine...."


******************


U tami iza cirkuske šatre pajac skida svoj nasmejani lik.
Briše osmeh sa lica, dok napolju vrište  deca.
Ne,neće ih više zasmejavati.
Maska je skinuta,
crveni nos stoji usamljen, sada nekako tužan.
Cipele,one smešne, velike,
sada su ostavljene u nekom ćošku,da same pate.
Osmeh je nestao, predstava je završena.

Sada, taj tužni starac,konačno može ispustiti krik.
Celog života uveseljavao je druge,
iz šešira vadio cveće i marame u bojama duge.
I onog malog majmuna, njegovog jedinog druga,
jurio je po sceni u šarenim cipelama,
par broja većih.
Prskao je decu, u prvim redovima
iz svog smešnog,šarenog šešira.

Sada,pakuje svoje stvari i tako spakovane
ostavlja ih za nekog drugog pajaca.
U amanet mu ostavlja sve svoje gegove.
Ostavlja sve trikove naučene,
sve marame i sveće i šešire.
Ne može više o tome da brine.
Baca poslednji pogled u ogledalo
i u njemu vidi nekog drugog pajaca, sada bez šminke,
sa borama oko očiju i brazdama na čelu!


******************************


Proveo je tako,kažu,noć celu.
Kada su ga ujutru pronašli čistaci lavljih kaveza, kažu,bio je senka.
Otvorenih očiju još uvek je gledao lik u ogledalu
i ko zna šta je video.
Možda onog mladog pajaca,
sa  klovnovskim nosem i ogromnim osmehom.
Možda je te noći odigrao poslednju predstavu samo za svoje oči.
Možda je te noći odigrao najbolju predstavu.
Možda se te noći oprostio od života.
Gre'ota!