среда, 01. јун 2011.

Konfuzija

Pustila sam te
da mi prljavim rukama kopaš po duši
i skrnaviš grobove mojih nadanja.

Sama sam kriva.
Nisi se obazirao na moj totem,
moje te je verovanje dovelo do zločina.

Ubio si moju svetu životinju,
ubio si mog Ikara.

Ne umeš ti da plivaš u mom moru,
Ikarija  je moja postojbina.

Pa šta ako sam visoko letela.
Svojoj grobnici sam ostala verna.

Preuzmi ulogu Dedala.
Kriv si za moja stradanja.

Pokazao si mi kako da koristim krila,
ka suncu sam se sama uputila.

Neptuna i Posejdona sam slavila,
kao osuđena plivala u svom moru od suza.

U tebe , u svog Apolona sam se zaljubila
i od tvoje ruke stradala.

Poput sunca ,zaslepio si me,
ubio me svojim božijim čarima.

Нема коментара:

Постави коментар

Copyright ©2010/2011 by Marija Mihajlović Davidović-zabranjeno korištenje objavljenih radova bez pristanka autora-