I neka ti sve prosto bude

I neka ti sve prosto bude,
ja ne umem da mrzim ljude,

ne umem ni sama
da preživljavam sekunde
u nedogled otegnute,

a plačem,plačem kao dete
kada neko pokuša
snove da mi otme.

Bauljam kroz pomrčinu dana,
tražim ono glupavo svetlo na kraju

a oči naviknute na mrak,
čudne slike ,u glavi, stvaraju.

I ne znam više ko sam
i zašto sam to što sam

kada život nema svrhe ni smisla,
ni želje više ne vrede.

A ne umem da živim bez tebe,
to nisam ja,

osmesi blede,sila od emocija me melje,
nema meni mene bez tebe.