Poslednja žrtva poezije

Direktno u venu ubrizgavam
poslednju dozu zanosa i cinizma.

Kao kobra podižem glavu
i sikćem na vučije oči
što iz mraka svetle a
mirišem na krv i sveže meso

ja
poslednja žrtva poezije.

Diže me otrov preko potreban
pa preletim svaki prizor iz prošlosti,
znan a nepotreban.

I plaćam svakome k'o mi javi
gde je nestala moja potreba
da svaku suzu zapišem
umesto da isplačem.

Neko je začarao časovnike
pa vreme umesto unapred
unazad ide
a ja nikako da ga stignem.

Mlada,zdrava a luda
znam
da trebam imati ...život
da bih zakoračila u novi dan.