понедељак, 23. мај 2011.

Ako dočekam sutra vredeće

Nestalo je ono od juče
a ni ovo danas nije mi baš puno vredelo.
Ne znam za sutra.
Ako dočekam sutra vredeće,valjda.
Vrag bi ga znao.

Ni ja više nisam ona od juče.
Sa jučerašnjim danom
i deo mene je nestao,otišao,
u nepovrat,ne povratio se.

I ne treba mi onaj deo od juče.
Lakše mi telo,
Jedan san,kao teret na plećima,
skinut je sa dnevnog (ili noćnog) reda.

Danas mi je još uvek
glava puna briga
i još jedan san lagano bledi,
sagoreće sa prvim nagoveštajem
sutrašnjeg dana.

Sutra će nova knjiga biti ispisana,
sa stranicama praznim
kao i moja glava što će biti,nadam se.

Prazna stranica dnevnika,
pisma bez sadržine biće  razaslana,
golubima pismonošama glaveće biti otkinute,
perja za neki tuđi jastuk,
prepun tuđih snova,biće iskorištena.

Pogrešna je adresa bila na koverti ispisana.
Pisma bačena ,neotvorena.
Ni za malo nečijeg izgubljenog vremena
nisu bila vredna.

Juče je sve imalo smisla.
Vera i nada i ljubav
u istom srcu posađene su bile.
Danas je seme istrulilo.
Sutra mi neće doneti plodove.

Нема коментара:

Постави коментар

Copyright ©2010/2011 by Marija Mihajlović Davidović-zabranjeno korištenje objavljenih radova bez pristanka autora-