Ja,grešna...

Imam  život,
čudo nametnuto,
ne traženo,ne željeno
a opet,
snašla sam se u njemu,
sve greh do greha,
duša mi grešna.

Šta još čekam,
jedno čudo sam već na poklon dobila
a ja i dalje gledam u budućnost,
grešna.

Čekam i nadam se boljem,
većem,jačem.
Često pogledavam ka nebu,
naučili su me da je tamo Onaj
što sve vidi i zna
pa stidljivo,
izgovaram molitve .
Ja se ,grešna,Bogu molim svojim rečima.

U meni se sudaraju sitne čestice mojeg bivstva,
kovitlaci besnila i ludila
i puca ljuštura,
sa rokom trajanja,
bez garancije data,
na silu sam,bez pristanka,
u nju smeštena.

U lavirintu uskomešanih misli,
izdvaja se jedna,uočljiva:
sve sam božije zapovesti prekršila
a nije me nebeska munja besa pokosila.

Ja,grešna,rugam se sujevernim precima.
Loš sam primer,ja grešna.