понедељак, 30. мај 2011.

Samo jedna reč je dovoljna

Gurnula sam prst u grlo,
u bednom pokušaju
da ispovraćam
ovu reč koja se ,
kao riblja kost,zaglavila,
pa grebe i davi pa kašljucam
ne bih li je odglavila.

Zastala je negde,
sve mi se čini
tu oko dušnika,
bez vazduha sam ostala,
moram je isterati,
pljunuti u lice onom
kome je namenjena.

Da mu je razmažem po licu,
umesto nokautom,
da ga uz pomoć
jedne jedine reči srušim,
da se oseti bedno i jadno,
da klekne predamnom
i prizna mi
da se boji onoga
što mi leži na duši.

Nemoćan da bude,
da me za milost moli,
da u Paklu svom ,
tu odmah kraj kotla
koji sam ja potpalila
uz pomoć jedne reči samo,
padne predamnom ničice
i stope mi ljubi.

Jednu reč samo da izgovorim,
tešku reč ,
pa da umrem.

Нема коментара:

Постави коментар

Copyright ©2010/2011 by Marija Mihajlović Davidović-zabranjeno korištenje objavljenih radova bez pristanka autora-