Hitam u budućnost

Kao pas lajem na karavane očajnika,
koji kraj mene,u suton odlaze.
Kao Don Kihot svoje vetrenjače jurim,
čudim se čudima, boli u grudima,
dišem da bih znala da postojim.

Forsiram sebe u snovima,
do iznemoglosti bajam da iskrenost zavlada,
molim ljude da prst na čelo stave,
da se zapitaju kome se mole,
koga,kao krsnu slavu, slave.

A verujem,naivno verujem,
da će biti još dana za megdana.
Da ću, sa perom u ruci,izvojevati
pobedu nad opsenama,
koje mi,
sakrivene zlobnim maskama,
opsedaju snove.

Bogu zahvaljujem što nisam sama.
Pod ovim nebeskim svodom još dobrota
svoje snove sniva.
Prosta,jednostavna, ljudska dobrota,
retka je ali je,Bogu hvala,ima.