Ne idi

Uvukao si se u mene,
okupirao glavu i sve moje snove
isisao iz nje a ti
suvereno počeo da vladaš.
Smetaš,gušiš me,ubijaš me polako.
A opet,
kada te nema u meni,
prazna utroba se grči,
traži te,
navikla na tvoj oblik
steže me i krvari,boli.
Nisam baš sasvim žena
kada tebe nema
a ti nisi ti ako me ne poseduješ
pa se hvališ samnom
kao medaljom na reveru,
šepuriš se i koračaš uokolo ponosan.
Ja pristajem  da budem niko,
ništa tek
ali bez tebe.
Naučio si me da dišem,
da hodam i govorim
pa te gledam kao dete
parče čokoladnog kolača ili torte.
Kao promrzlo kuče,spavam kraj tvojih nogu,
verno stvorenje koje čeka
da ga pomiluješ ili šutneš.
Umrla bih da te nema u meni.
Kao šamar kroz tišinu
odzvanjaju tvoji koraci.
Nosiš li mi tvoje telo kao hranu
ili odlaziš?
Ne idi.Ne idi.