Neka druga u meni živi

Tako je.Nekada smo znali
najviše reći ćutanjem.
I ti pogledi...
Znali smo čitati iz očiju,
mimikom  lica otkriti svoje misli
i ogoliti dušu.
Jecaje sprečiti da nam iz grla izlete.
Prošaputati samo,dovoljno tiho,
reči neke ,koje nam utrobu prevrnu.
Znali smo mislima dozvati kišu
i besom svojim pokrenuti talase mora,
orkane,bure,oživeti vulkane,pokrenuti lavine.
Znali smo  Mesecu se nasmejati
i sa zvezdanim jatom poleteti u visine.
Nekada smo sve to znali
i najviše me brine što ne znamo više.
Ne sećamo se,zaboravili smo
zašto ovo srce još kuca.
I ko  je to u nama što još diše ?