Ti!

Ti koja si osmehom svojim suze muške brisala.
Ti koja si zbog tuđih smrti naricala
a svoju smrt opevala.
Ti...Ženo od Vatre,Đavolja drugo,
otvori oči i pogledaj,
život je i ono drugo...

Kap kiše na prozorskom staklu,
pahulja snega na dlanu,
južni vetar što kosu mrsi,
čamac što na uzburkanom moru
buri prkosi.

Pokloni se jačima,na kolena klekni,
uvij marame od crvene svile umesto crnih,zloslutnih.
Trbuh svoj otkrij,neka iz tvog pupka med poteče,
u zagrljaj primi Mesec i sve njegove
verne pratilje, Zvezde.
Neka se na tvojim grudima slavuji gnezde.
Ostani TI,ne menjaj se.!

Umij se vodom studenom sa izvora,
ostavi tragove svojih bosih stopala
po kaldrmi posutoj smiljem i bosiljem.
Prekrsti se triput zarad običaja bar
i pogledaj u nebo...
Nad tvojom glavom kruži crni gavran.


(Ženama...Jer ono smo što smo i nemojte pokušavati menjati nas!)