Probudite se sestrice,svetice!

Bacam čini,magijom šaram dane,
promešam zvezde pa ih nabacam na nebo bez reda,
usred podneva okačim Mesec umesto Sunca.


Zaustavim otkucaje sata,omađijam kalendare
pa vreme krene u rikverc,s kraja ka početku.

Ja nisam zaboravila vešala i Inkvizicije svete.


A vi...


Na kom ste proplanku zaspale,sestrice?

Zar ste Svete Vatre pogasile,samo da bi ste ih zapalile

posred srca Muških,nedostojnih?


Čije ste to konje krotile,amove im stavljale,

zar ste omađijale Njih,nevredne,nezaslužne?

Kome ste,pobogu,pogače mesile

i na sveti oltar ljubavi prinosile darove?


Vaši su Sveti Gralovi puni Njihovog semena.


Svoja ste tela po bagatelnoj ceni davale

a Boginje su vas vajale,Anđeli blagoslovili

da imate moć dostojnu i Boga i Vraga.

Gde ste pogrešile,svetice,sestrice?


Kom ste se to klanu priklonile?

Zaboravile ste svete dužnosti od Majke Zemlje poklonjene.

Zar ste i svoju iskonsku dužnost zaboravile?


Na poklon ste samo rebro dobile.


Od jednog rebra ste nastale a pogledajte šta ste sve postigle.

Silovane,mučene,ubijane,u ime Boga spaljivane,

hvaljene,slavljene,na pijedestal uzdizane,

kudili vas i proklinjali,ljubili i voleli

a bez vas ni Oni ne bi postojali.


Probudite se sestrice.

Bliži se vreme našeg sastanka.

Na istom mestu,kraj vatre,kraj vode,

na granici između Neba i Zemlje ,čekam vas.


Probudite se,svetice.

Završimo zajedno,sa krikom na usnama

eru vladavine Muškaraca.