Himera

K'o usamljeni kauboj
jašem kroz noć.
Mamuze zarivam ,
da krv pustim,da ranim,
da boli.
Probaću da uhvatim zoru,
da joj ukradem prve rumene kapi svetlosti,
da me ne stignu posleponoćni,
ukleti sati,
da me ne udave praiskonske potrebe
i nagoni.
Mračna opsena,
poluđavo,
osvetoljubiva,ljubomorna,
rugam se plimama i osekama,
prkosim mesečevim ciklusima,ignorišem ih
i njihov kraj želim da ubajam.
Krikovi pregaženih
me raduju,
Ode Prijateljicama Noći pevam
a bežim,
da sa prvim zracima Sunca
ubijem u sebi potrebu
da budem samo
tvoja Žena,
Zmaj,Koza,Lav...
Himera.