Ja ću na tvoj šešir sleteti

Izlazim iz sebe,,
skidam masku veselog klovna
sa srcem tužne,dvorske lude
i sa besmislenim pitanjima
susrećem ljude,
zaustavljam ih na ulici
a gledaju me
neke prazne,slepe oči,
čudeći se mojoj
ogoljenoj dečijoj duši
i zbunjeni
tim biserima
koji se kotrljaju niz moje lice,
svrstavaju me u skupinu prokletih,
koju predvode
svetske lutalice.

Večiti buntovnik bez razloga,
ugušena nametnutim granicama
i pravilima lepog ponašanja,
ne upuštam se previše
u razgovore
i ne pristajem na besmislene
međuljudske odnose.

Pogledom pratim Cigane Čergare
i u mislima vidim njihove drumove,
molim za njihove mirne noći
i teram od njih vukove.

Ja ću smiriti vetrove,
opekotine dobiti
ljubeći Sunce,
ja ću na tvoj šešir sleteti
i blagosloviti tvoje lice,
naučiću te da maštaš,
spasiću te  od svakodnevice.