Moja sopstvena ludnica

Više ne tražim izgovore i opravdanja.
Ja sam ludak u telu žene,
moje telo je moja tamnica,
tu sam zarobljena,
u svoju kožu
kao u ludačku košulju obučena,
svojim demonima prepuštena,
čekam u redu za svoje doze,
da bar na kratko
zalečim psihoze ,
da noć provedem ne sanjajući,
da  mi dan prođe
a da budem svesna realnosti.
Više ne tražim eliksire
koji će nebuloze da uklone,
ne tražim čarobne napitke
da umirim zaglušujuće krike
u glavi.
Oko mene nepoznati ljudi,
ludi k'o ja i još više
a ne vidim ih,tek su sene bez lica,
dovoljna je meni
moja sopstvena ludnica
i ja na doživotnoj robiji,
bezgranično luda
u samici,bez rešetaka,lanaca i katanaca.