Dunuli neki vetrovi.
Razneli moje misli.
Dekoncetrisana,
uplašena
a vrišti tišina,
postaje zaglušujuća.
Zamrzla se siva masa
pa vise ledenice
i mraz šara moje zenice.
Zanemela,
zbunjena,
zaboravljena
reč čeka
zaglavljena, u nekom ćošku
mog kruga.
I tražim je slepa i gluva.
Nestala,
nevidljiva,
nestvarna,
reč čeka
strpljiva,na nekoj raskrsnici
mog uma.
Нема коментара:
Постави коментар
Copyright ©2010/2011 by Marija Mihajlović Davidović-zabranjeno korištenje objavljenih radova bez pristanka autora-