Velika je duša

Beskrajno prostranstvo neba me mamilo,
Mesec me dozivao,molio,
da deo zvezdanog jata postanem,
da noću živim a danju umirem.

Sebe sam u krivim ogledalima prepoznala,
sva svoja lica davno sam upoznala,
ljubav na zlatnim pladnjima nudila,
borila se protiv bola u grudima.

Čudnim sam stazama hodala,
neveni cvetali pod mojim nogama,
svici ,k'o fenjeri, put mi obasjali,
cvrčci mi istinu sveta šaputali.


******************


Osudili me neki čudni Anđeli,
da punim plućima dišem,da živim,
da se vinom opijam i budna snove sanjam.
U zadimljenim birtijama dušu svoju da nađem,
u pesmama kafanskih svirača
sebe prepoznam.

Da,poput prostakuše,rukom o sto lupim,
da suknju zadignem
i bedra pokažem.
U transu da zapevam,sebe slažem,
da će mi biti oprošteni gresi,
kad pred Boga stupim.