Nismo ni malo drugačiji

Čuj,nismo ni bolji ni lošiji od drugih.
Tek...drugačiji.
Iz naše duše prelivaju se sve one sitne boli,
koje smo nasledili,stekli,naučili poštovati.
Imaj vere u mene.
Negde sam zagubila onaj  ključić od srca
pa sad ti nema izlaska iz njega.
A ko te je ter'o da se zavlačiš gde ne treba?

Nisam baš sigurna koliko sam oblaka do sada preskočila.
Možda taj podatak ima neka lasta ili vrabac ali...
Jesam skakala, k'o onaj  pajac iz kutije,
plašila prolaznike,publiku,
loše glumce i pantomimičare.
Osmeh mi je bio sve oko glave,u krug,
uživela sam se u svoju životnu ulogu,ulogu pajaca,
pa sam i sama zaboravila šta se krije iza šminke,ispod maske.

I ne znam...Zašto izbegavam ogledala?
Valjda ne želim videti svoje oči
i pročitati ono što mi imaju reći jer...
Ko je taj ko se ne boji istine?'Ajd pokaži mi ga,
da mu ruku stegnem i čestitam na hrabrosti.
Ja je nemam i...Šta mi možeš?

Ne,neću ti otkriti sve svoje tajne.
Ima tu,na najgornjim policama sećanja
i nekih tajni koje sam sakrila i od same sebe.
Neka ih tamo,bojim se da se ne povampire
ako ih i pomenem a šta bi bilo tek kada bi
bile otkrivene...Ne smem ni da pomislim.
Ne plaši se,nema u njima tebe...
I šta pa ti imaš da sakriješ...Ili možda ipak...

Mada,šta mi i vredi sad igranje Ruskog ruleta
sa tvojim osećanjima.
Takve sam ti ja sreće,to i sam znaš,
iz mene će opaliti ,k'o metak ,neka laž
pa ću se posle,sama sa sobom smejati
i čestitati sebi.
''Eto,vidiš da nije teško'' reći ću,
''Dobro je,promašila sam,nisam rekla istinu''.

I eto,kažem ti ja lepo,nismo ni malo drugačiji.
Ma,samo smo statisti u ovom šugavom životu.
Uvek neko drugi dobije glavnu ulogu.
Samo ne znam ,zašto ja uvek dobijem ulogu pajaca.
Valjda ,navikli se ljudi da glumim iste likove.
Dobro,'ajd,neću da ih izneverim.
Nastaviću da glumim.A ti...Ne veruj u sve što vidiš!
I aplaudiraj mi.Znači mi kad to činiš.