Pre sna

Poznat mi je taj lik
koji me posmatra
sa druge strane prozora.
Noću se pojavi,izroni iz mraka
i pretražuje pogledom
poznate bore oko mojih očiju
ili usana.

Klima mi glavom to čudo,iz mraka,
k'o veli ,nisi se promenila puno,
još si ona ista ti,
samo malo ozbiljnija,
malo zabrinutija,
manje šašava,više uzdržana.

Zamišljeno,prst na usne stavi,
kao da kaže da je vreme
da zaćutim,da slušam  samo
ili se tek čudi i pita
odakle li se znamo.

Poznat mi je taj lik,
iste su nam oči,ista krv
teče našim venama,
zajedničko nam je srce,
veliko,poma'nitalo
kuca u našim grudima.

Iste su nam bore,
čudo moje,
iste brige nas muče
danas k'o i juče.

'Ajd polako,poznata zverko,
skloni se sa tog prozora.
Spustiću roletne,
dovoljno si samu sebe gledala.
Vreme je da se spava.