Kad nastupi kraj...

Šuškaju aveti prošlosti,

glasovi se mešaju sa molitvama.

Te nakaze,te umorne duše,

pružaju svoje kandže ka nama

da nas unište,uguše.

Blesnu pa nestanu

neke spodobe bez lica,

dodirnu nam ruku

zagrebu pa puste.

Namirisale krv krvopije.

Sa mržnjom galopiraju ka nama

izaslanici crnog Vraga

na besnim atovima.

Pognute glave,

poklekli pred tminom,

umorni ljudi,

sa ožiljcima zagnojenim,

molitve mrmljaju,

spas traže

u utešnim rečima Njegovim.

Poslednjeg dana,

poslednje nedelje,

poslednjeg meseca,

poslednje godine,

Raj i Pakao spojiće se.

Ništavilom svet obojiće se,

kada nada,konačno,umre.