Vrati se...

A trebalo je da traje večno.
Milion kilometara daleko smo bili od svih zala.
Mi i tuga bili smo dva sveta.
A sada...
Sve što volim ,žulja me i smeta.
Sve je sitnica.
I reč ,uklesana u mene
kao hijeroglifi u stenu,
sve što je tužno i suze i patnja,
sve je bez tebe slomilo mene,
obnaženu,praznu i nevoljenu.
Mene, postavljenu da čuvam
vrata svog Pakla,
mene ,sokolicu bez sokola,
vučicu bez vuka,ženu bez svog ratnika.
Odrasla sam.Znam da život nije bajka.
Ali sam želela,verovala,
kao svaka naivna žena,
da ljubav traje večno
i da do smrti budem voljena.
Smrt je nastupila iznenada.
Umrla je ljubav.
Ostala sam sama,
kraj tek iskopanog groba,
da psujem,vrištim i preklinjem Boga.
Kao luda sam bez tebe.
Bez tebe sam
tek kao pola sene.
Vrati se...Ne živi bez mene.
Sama sam ostala na groblju bivših ljubavi.
sami, srce i ja,
ta guja u nedrima koja me udavi.
Vrati se...