Kako je sve počelo

A počelo je tako što sam ti
običnim rečima pričala o sreći
i o tome kako je lakše
put posut trnjem preći.
Počelo je sa tvrdnjom
da prijateljstvo do smrti
nije isto što i 'druženje' tokom života.
Počelo je sa mojim filozofiranjem
da za ljubav nema garancije
i da se garancija samo uz,
na primer,toster dobije.
Moj uvod u izlaganje činjeničnog stanja
bio je sličan gradnji čardaka
ni na nebu ni na zemlji.
Te večeri sam jednim potezom
srušila sve ono što smo
kao prijatelji
gradili godinama
i istim tim potezom
počela sa gradnjom kule od snova,
našeg Tadž Mahala.
Te noći sam ubila tvoju prijateljicu,
onu koju si poznavao godinama
i pokazala ti kako izgleda
jedna muškobanjasta dama.
Kada je otkucala ponoć
tvoja prijateljica pretvorila se
u Pepeljugu koja čeka svog princa.
Ni te noći a ni do današnjeg dana
nisam poverovala
koliku sreću može čovek osetiti
samo zbog jednog pogleda
i jednog,tiho izrečenog 'Hvala'.
O prvom,našem poljupcu
sada ni pisnuti neću.
Ostaviću nedorečenu ovu pesmu.
Zaslužio si to.
Mi imamo početak
a još smo daleko od kraja.
Hvala.