NePesma

Prestala sam da verujem
u sve bajke koje su mi ispričali,
davno nekada,kada sam još slušala
one koji me za život nisu pripremili.

Svaka je bajka imala srećan kraj
pa sam verovala da je i u životu tako.
Nažalost...
Film u kome sam ja glavna uloga
ima previše negativnih likova.

Zaplet je Hičkokovski,
kraj će biti,pretpostavljam,nadam se,
u Almodovarovom stilu.
Ni sama nisam sigurna
kog žanra je ovaj moj scenario
i jesam li ga sama pisala
ili je neki Hudini umešao prste
pa se sada samnom poigrava.

Da mi malo smeha pa smeh nestane,
poplavi me suzama pa suza ponestane.
Sporedne uloge su onoliko bitne
kolika im je dužina replika
koje su izgovorile
a opet ,
najupečatljiviji su oni likovi
koji ćutanjem najviše govore.

U ovom ,mom filmu,
oni su dobili glavne uloge.
Srcem ih slušam i razumem samo
reči neizrečene.
Titl nije potreban za ćutanje.
Svi razumemo oči koje znaju da govore.

Režiser je jedno veliko spadalo,
shvatila sam to odavno.
Smisao za humor mu je malo crn,
no,ko zna zašto je to dobro.
Ne bih cenila sreću da mi se nije tuga,
posred srca, zarila kao ružin trn.