Milo moje

Ne veruj ,milo moje.

Nisam ja

mudrac niti svetica.

Padala sam,milo moje,

o svoje se noge saplitala,

glavom sam puno puta

o zid lupila,

trudeći se da pokažem koliko sam jaka.

Bojim se,milo moje i ja mraka.



Ima,milo moje,i dobrih ljudi na ovom svetu.

Nisu svi loši i nisu svi bez duše.

Ne daj da ti taj nevini pogled neko

svojom grubom rukom otme,

ne daj da ti kule u oblacima sruše.

Ne daj,milo moje,

da ti neko nedostojan tebe

detinjstvo ukrade.

Ne daj se,moj mali veliki čoveče.

Ne daj se,milo moje.



Više me bole tvoji padovi i modrice ,

od svih nepravdi koje ovaj život može da nanese.

Dozvoli mi,milo moje,da ti tek ruku dam.

Rezervisano je moje rame,milo moje,

samo za tebe.

Dok me bude,dok živim,nećeš biti sam.



Nauči da budeš čovek među ljudima.

Uvek sam se borila i uvek se trudila

da to postaneš.

Ne daj da ti snove ukradu,

ne daj da ti oboje sivilom dane.

Ne pokazuj svetu svoje rane.



Nisam ja,milo moje, popila

svu pamet ovog sveta.

I moja je duša još k'o u deteta.

Ne znam ja sve formule i teoreme.

Ne znam ni gde Đavo spava.

Ne znam kako da zaustavim vreme,

niti gde se nalazi izvor mladosti

i drvo života.

Nije to ništa čudno,milo moje

i nije to sramota.



Naučićeš i sam,milo moje,

neke važne životne lekcije.

Polako,još nije došlo to vreme.

Ne žuri,milo moje da odrasteš.

Budi moje dete još uvek.

Rasti bezbrižno tu,kraj mene.