I šta bi ti sad?

I šta bi ti sad?

Da besnim,

da kao dodola dozivam kišu,

da svojim dahom izazovem

orkane i bure na dvoboj,

da poljubim žabu

i pretvorim je u princa,

da od zmije šarke

napravim kućnog ljubimca?

Neću!

Od jutros ona druga ja je

počela da živi.

Ona kojoj je tek tren potreban

da se smiri,

ona koja bi samo da živi,

ona koja će uz veselu pesmu

da sedi na stolici

i da cupka nogicama

ispod stola.

Ona koja će se,samo u mraku,

skinuti gola.

Ona koja će čašu uvek puniti

do pola,

ona koja će voleti

svakog vola

koji će joj ružu,crvenu,

bez razloga pokloniti.

Ona koja ništa neće objašnjavati.

Ona koja će mirno

vetrove sudbine podnositi,

ona koja neće nikome prkositi.

Hoćeš li me ,ipak,takvu voleti?

Mislim da nećeš!