Mudrovanja dokonog škrabala

Pokušala sam puno puta da napišem pesmu koja bi bila stilski lepa,u rimama,prava umetnička,jednu od onih koja bi se svidela kritičarima ili žiriju na raznim takmičenjima.

Pokušavala sam,priznajem ali ne ide!Meni, u sekundi,naleti milion reči,u trenu nastane pesma,krene negde iz stomaka,napišem i više se i ne vraćam na tu pesmu.Ne sređujem je, ne uređujem,ne ispravljam da bi gramatički bila ispravna.Valjda je to zato što pesme pišem da bih smirila sebe,zbog sebe,prvenstveno zarad smirenja moje duše.

Kritikovali su me,priznajem!Govorili mi da moram da radim na svojim pesmama,da zastanem malo,pre nego objavim pesmu,da je pregledam,pročitam nekoliko puta,govorili mi neki da ,to što pišem,ništa ne vredi,da ja zapravo ne znam da pišem pesme.Zabolele bi me te kritike ali tek na tren.Tako je nastala pesma 'Odgovor kvazikritičaru',tako je nastala pesma 'Ej,vi!',tako sam napisala pesmu 'Psovka' (jednu od meni najdražih)...Zapravo su ,na kraju,zbog njihovih kritika nastale nove pesme.

Pišem zato što sam pronašla najbolji način da smirim sebe.Zato što tako kažem ono što mislim,ono što osećam...Volim da pišem,ma koliko nekima delovala uvrnuto,blesavo!

Nisam sigurna u sebe,naravno da mi nedostaje samopouzdanja,naravno da imam tremu svaki put kada treba da pročitam neku svoju pesmu.Posebno me drmne trema kada se nađem među ljudima koji su se dokazali na polju poezije,koji su već godinama ime među poetama...Naravno,sve su to ljudi sa nekim 'drugačijim zvezdama u očima' (što bi rekao moj prijatelj Ivan Dodić) i da nije njihove podrške,verovatno bih odavno presavila tabak i svoje,napisane pesme,zatrpala starim novinama i recepisima.Uživam sa tim dragim ljudima,svi su oni,po malo,nalik meni,svi sanjaju neke lepše snove i svi žive neke svoje,posebnim bojama,obojene živote!

Ne smatram sebe pesnikinjom.Drugi su me tako nazvali.Mogla bih sada odmah da nabrojim bar deset pesnika i pesnikinja,književnika i književnica (mojih prijatelja) koji su ,zaista,to što jesu,pravi majstori pisane reči i kojima se divim.Nadam se da ću imati tu privilegiju da me smatraju svojim prijateljem još dugo.

Sa svojih tristotinak napisanih pesama,ja sam tek amater, početnik,škrabalo,piskaralo.Ipak su one meni najveće blago.I eno ih na polici,među knjigama koje sam dobila od dragih ljudi.Neka ih tamo,neka se množe!Ponosna sam na njih!