Setićeš se ti mene (kad krenem kroz vene)

Jesam li ti pričala
kakve snove sanjam?
Znaš li ti kakve ja
avete po snovima ganjam?
Osetiš li trzaje mog tela
kada me uhvate i udave
i u vatru bace
sve te nakaze
koje mi
bauljaju kroz snove?
Možeš li čuti
kada te preplašena zovem?
Osetiš li kada
svoje prste sa tvojima spletem
samo da se podsetim
da sanjam,
da si tu
i da me nisu odnele
aveti neke uklete?

Slušam te dok dišeš,
nasmešim se kada mi
okreneš ledja
i onako sanjiv
zatražiš da te zagrlim čvršće?
Ja,budna već
i umorna od košmara,
pokorno obavijam svoje ruke ,
držeći se za tebe
kao za slamku
i ostavljam
krvavi pečat na tvom vratu!
Zasto me ne spasiš
od mojih košmara?

Ne,nisam ja sasvim svoja,
odavno sam
onu normalniju mene
izgubila
i možda su i moji košmari
posledica bola,
posledica ludila
i samo delić onoga
što sam
ovako grešna
možda i zaslužila!?

Spavaš!?Neka su ti mirni snovi!
Taj krvavi trag
na tvom vratu
podsetiće te sutra
na mene!
A šta će tek biti
kada ovaj virus ludila,
koji sam ti prenela,
počne da teče
i kroz tvoje vene?

O,setćeš se ti mene!