Ipak samo žena

Šta bi rekao kada bi me video?
Šta bi pomislio kada bih pred tobom stala,
masku skinula i prikazala se
u svoj svojoj običnosti?
Umorna, ispijena žena,
sa tamnim kolutovima oko očiju,
u kojima plamti požuda
i kojoj samo u mislima rastu krila.
Žena sa par sedih vlasi,
žena sa dubokim borama oko usana,
nenasmejana, uvek zabrinuta,
žena koja živi
samo u svojim pesmama
i govori samo stihovima.
Pitam se da li bi znao
koja je prava,
ja u pesmi opisana,
ili ja u svakodnevnu običnost ogrezla
i da li bi ti to i bilo važno.