Baš sumorna...

Htela sam da napišem pesmu,
večnu,da boli,da sagori dušu ,
toliko da bude jaka...
Htela sam da pomoću pesme
pobegnem od mraka,
od košmarnih snova...
Počela sam da nižem slova
pa sam zastala...
Umorna od nadanja,neostvarenih želja,
bezuspešnih pokušaja,
tvrdih zidova već ulegnutih od mojih udaraca
a glava još tvrda,nepovredjena
i još udara,luda,nedokazana...
Izgubljena u lavirintu života,
negde na sredini sam ostala,
ne više jaka,ne više odlučna...
Mene su slomili zli jezici...
Mene!Otpornu na palacanja zmija,
otpornu na ubode škorpija,
mene- neplivača spašenog od besnih talasa,
mene-kapetana bez broda,bez kompasa.....
Umorna sam!Strašno,neizlečivo umorna...
I sumorna...A ne volim kad sam takva....
Ovaj motor u grudima
je ostao bez goriva....