Pesma

Prošetala je ulicom
sva mirisna i poželjna.
Posmatrala je izloge,
pardon,svoj odraz u njima.
Zanjihala kukovima,
zazveckala nanulama.
Ruse kose raspustila,
Suncu, za milovanje, ih poklonila.
Duge noge za igranje
dala tuđim pogledima.
Grudi, bele polulopte,
za dodire spremila.
Usne lako rastavila,
ljubav tuđu poželela.
Strancima se ponudila.
Kao lutka u izlogu
i cenu je čak istakla.
Skupocena,lepa lutka,
od satena i od stakla.
Lomna,nežna ,
zasijala ta lepota,neshvaćena...
Pa,nestala...
Na tržištu perverzija
lepota je tek sitnica.
Neki ljudi ,ružnih lica ,
ubiše je ...
Sada tužna gradom šeta,
pipkaju je ko gde stigne.
Tek na prepad se uzdigne ,
iz pakosti i ludila,
da je ružni vide,
da je se postide...
Ta lepota,
neprolazna,
od stihova sastavljena...